- Један од њих је Бранко Боловић, који је низ година - где друго него у Аранђеловцу - предавао „Дизајн и обраду камена“ и учествовао у организацији чувене смотре уметности „Мермер и звуци“.

Петнаест скулптура изведених у различитим врстама мермера, приказаних у Ранчићевој кући, износе уметникову идеју, чији заводљиви називи усмеравају посматрача на слојевитост читања. Радови као што су „Камено ти срце“, „Тајно писмо“, „Затворени снови“, „Моје топло гнездо“, „Глас народа“ , „Пијана галија“ и други, изведени клесањем у хладном и чврстом материјалу, тешком за обликовање, дочаравају топлину, мекоћу и нежну симболику.

Народна традиција са пасторалним мотивима и сликовитишћу преплета прућа и сламе, која се користила од ограда и зидова до корпи, својом лаганом структуром и чврстином, једна је од трајних инспирација. Уметник у камену ослобађа простор и ваздух, али и народно биће уткано у слојеве традиције.

Приказани радови се необично складно уклапају и са галеријом у којој су изложени – Ранчићевом кућом која је скулпторални бисер народног неимарства Србије, грађена преплетима и од природних материјала који инспиришу уметника.

 

Приликом отварања изложбе наступили су ученици ОМШ „Невена Поповић” у Гроцкој: Матеја Максимовић, Марија Јарић, Арсеније Савковић, Илија Јовановић, Мила Кијевчанин, гитара.