НАЈАВА емисије, РТС-1: ДОКТОР и "ДОКТОРКА", четвртак 30. мај у 14.45ч
Спремите чинију с трешњама, полећемо у сусрет невероватној причи...!
Др Јова воћар је тек пре коју годину спасен од неправедног заборава, а сада је добио и своју прву велику емисију, какву одавно заслужује.
Живот пише романе, а о др Јовану Јовановићу, гинекологу-акушеру и воћару, сазнаћемо много у емисији "Траг", ДОКТОР и "ДОКТОРКА", коју је дивно осмислила, с много труда, љубави и радозналости за лепоту и невероватне детаље ове приче, новинарка и ауторка Лидија Самарџијевић.
У емисији учествују и занимљиви и разноврсни саговорници - од науке и од воћњака...
А ево шта о др Јови каже Зорица Атић, директорка Центра за културу , пасионирана хроничар(ка) Гроцке:
- Када сам пре више година почела да истражујем ко би могао да буде тај доктор по коме трешња "докторка" из мог детињства носи назив, ни слутила нисам колико је занимљив тај незнани лекар и колико је темељно заборављен, тачније - колико се о њему мало зна, ван медицинских кругова. О њему као воћару и трешњару, зачетнику модерног воћарства Србије, такорећи - НИШТА!
Многи Грочани су мислили да је реч о др Богдану Гавриловићу, чувеном математичару, доктору-научнику, можебити и првом грочанском викендашу, који је на свом имању у Гроцкој почетком 20. века гајио и воће. Mеђутим, испоставило се да то није он.
Захваљујући Тихомиру Николићу, старом грочанском агроному, сазнала сам ко је тајанствени доктор, чију успомену - на њега и његове непрегледне плантаже у Гроцкој - чува трешња по њему названа "докторка" (иначе француска сорта "лионска рана").
"Непознати" доктор био је у ствари у своје доба веома цењени лекар др Јован Јовановић, гинеколог-акушер... И то не макар какав, већ други школовани гинеколог у читавој Србији, који се крајем 19. века са европског школовања враћа у Београд, и доноси знање!
И ту се истраживачка прича завртела, ка невероватним животним ситуацијама и обртима, какве нити један роман не може да осмисли...
Хвала драгој дружини из екипе "Био једном један Београд", јер су те истраживачке напоре пратили с много занимања и безрезервно их подржали подацима који само они могу да "ишчитају" са старих фотографија, или пак дођу до занимљивих новинских исечака из тог времена.
Хвала дивној породици Гуцић, потомцима др Јове, Милени и Милану, као и њиховом пок. деди, који је поделио са нама своје успомене, на заиста најсрдачнијој сусретљивости и несебичној подршци да се за њиховог прадеду поново сазна.