Изложба „Сетва“ у галерији Ранчићеве куће представља илустрације различитих текстова, прича, поезије. Осим завршних илустрација на изложби ће посетиоци моћи да виде и сам процес настајања радова: од „семена“ у виду фотографија и радова других уметника који су такође утицали на инспирацију и развој рада ауторке, затим, технике којима су илустрације рађене, свезака са првим скицама, до прибора који је коришћен...

– Семе је прича, реч, предмет, догађај или томе слично из чега се роди идеја за завршно дело, а сетва је развојни пут који треба проћи да би се добило то дело. Као што у земљорадњи припрема земље, ђубрење, киша и остали временски услови доводе до клијања посејаног семена и раста биљке, тако, идеја која се „посеје“ у мислима уметника, „клија и расте“ путем технике која се користи, тражењем облика и израза којим би се остварила на папиру. Ова изложба отвара могућност да се и тај „занатски“ део уметничког стварања види. У једном представљању свог рада шпански илустратор Пабло Ауладел објашњава како је подражавајући дела уметника, у односу на чији рад је гајио емотивну везаност, створио свој особен начин изражавања по коме је препознатљив његов уметнички рад. У сагласности са овим, мислим да је лепота илустровања, између осталог, и у томе да се илустратори међусобно допуњују, да несебично откривају технике које користе у раду, јер је сваки илустратор непоновљива личност која зрачи кроз илустрацију коју ради, чинећи је јединственом, а узајамно допуњавање обогаћује рад – даје могућност да семе клија, развија се и на послетку дȃ добар плод, наводи ауторка Јелена Пешић у уводној речи каталога.

Јелена Пешић је рођена у Београду. Завршила је графички одсек Школе за дизајн у Београду. Дипломирала је на Вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Фиренци где је и специјализирала на одсеку за визуелне уметности и мултимедијално изражавање 2011. године. Током студија бави се израђивањем кратких филмова у дигиталној техници. Између осталог реализовала је кратки филм о бомбардовању Србије 1999. године, за који је освојила награде и признања у Италији: Прва награда за најбољи документарац (Orvietocortofest), Орвијето, Италија (2006); Прва награда за најбољи кратометражни филм (Zone Video), Емполи, Италија (2006); Награда жирија на фестивалу Il giardino delle V-idee, Арецо, Италија (2007). По завршетку студија остварила је стипендију „Luisa Romagnoli” у Фондацији Il Bisonte per lo Studio dell'Arte Grafica у Фиренци, где је изучавала графику и уметничку штампу. Водила је курс илустрације и цртања при Академији уметности „Bianca Cappello” и Културном друштву „L'Appartamento” у Фиренци. Учествовала је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству (Италија, Јужна Кореја, Словачка, Русија, САД). Добитница је награде за цртеж на конкурсу Il Bosco che vorrei („Шума какву бих желео”) у месту Марубију, и том приликом добија своје дрво на Сардинији. Живи у Врчину где црта, пчелари, обрађује земљу и сеје.

Ранчићева кућа у Гроцкој је споменик културе од великог значаја за нашу земљу и аутентични варошки дом Београда и Србије с почетка 19. века. Ова складна, скулпторално обликована лепотица народног неимарства бележи више од два века трајања и четири деценије културне намене, а сваком посетиоцу дарује незаборавну атмосферу свог ванвременског склада и спокоја. Варошка кућа, у којој „станује“ Центар за културу Гроцка, располаже галеријским простором опремљеним витринама, идеалним за поставке примењене уметности, али и негованом, пространом баштом која се користи као летња музичка сцена, радионичарски простор и галерија на отвореном.

Изложба траје до 10. фебруара 2025. године. Добро дошли!