Да живот у Гроцкој, вековима старој вароши крај Дунава, заиста пише историјске романе, сведоче и „мистериозни каменови“ из Брестовика необично великих димензија, који су наочиглед свих пролазника низ година стајали на локалном аутобуском стајалишту крај Смедеревског пута. Тек понеки мештанин је чекајући превоз посумњао да су ови монолитни блокови нешто више од обичних камених громада.

И тако су габаритни камени блокови остали да леже безмало деценијама на аутобуској станици, где су служили мештанима као монументалне камене клупе при чекању превоза. Локална прича даље казује да је камене громаде ту некако довукао неко од мештана када је на њих „налетео“ при обрађивању оближње њиве или воћњака, или пак да су их ту ископали и одложили заробљеници који су након Другог светског рата проширивали Смедеревски пут... А да су до последњег момента били у „функцији“, потврђују мештани који су и у тренутку одношења у августу 2017. године седели на њима и питали се како ће убудуће да чекају превоз:

- Годинама ту стоје и никоме нису ни требали ни сметали, што их носите. Хоћемо ли добити клупу уместо њих...?

Клупа је обећана (а потом и урађена), каменови однети, а ево и зашто.

Након што је један од три необична камена из непознатог разлога померeн са места на коме је стајао, о чему је обавештен Центар за културу, из разлога безбедности су у сарадњи са ажурним руководством општине Гроцка најхитније пренети у двориште Ранчићеве куће. Пространа башта овог споменика културе од великог значаја за нашу земљу, и уједно седишта Центра за културу Гроцка, постала је лапидаријум на отвореном и уточиште овим археолошким налазима, где ће бити на безбедном и доступни за даља истраживања.  

А да ни преношење није био једноставан посао, сведочи и чињеница да је за ту акцију позвана у помоћ механизација локалног стоваришта, које је на лице места упутило кранску дизалицу регистровану за тежину од 2 тоне. У томе је вероватно и тајна зашто су археолошки артефакти опстали толике године покрај пута.

О покретним археолошким налазима су обавештене надлежне установе, и контактирани су еминентни стручњаци из области археологије, архитектуре и историје уметности. Њихов суд је јасно и једогласно потврдио да је правовремена акција преношења била више него оправдана - у питању су заиста археолошки налази. И то не било какви. На основу изгледа, детаља и габарита, претпоставља се да су у питању делови неке монументалне грађевине из античког римског периода. На њима је приметна једноставна рељефна обрада, односно камена пластика која се као венац надовезује на сва три пронађена камена, што указује на то да се ради о сегментима грађевине јавне или сакралне намене из најдаље 4. века. Ако се њихова претпоставка и на терену покаже као истинита, град Београд биће богатији за сазнање о постојању античке грађевине монументалних димензија из времена највећег сјаја Сингидунума.

Важно је напоменути да овај вредан и занимљив антички налаз на територији Брестовика није усамљен, јер се недалеко од локације где су камени артефакти доспели, налази и чувена Kасно-римска гробница с краја 3. и почетка 4. века. Римска гробница из Брестовика, споменик културе од великог значаја за нашу земљу, једна је од најбоље очуваних грађевина овог типа на територији Србије и састоји се од прилазног трема, простора за обреде и крипте за сахрањивање. Сматра се да је припадала високом чиновнику или пак војсковођи римског царства, те да је само једна од многих и сличних у овом крају. У њој су крајем 19. века, када је откривена, пронађена три зидана саркофага, мермерна статуа покојника у природној величини, камене скулптуре војника, затим лавова, генија смрти...

Није непознато ни да је од свих београдских општина територија Гроцке међу најбогатијим по евидентираним археолошким налазиштима, којих овде има близу стотину. О томе сведоче бројни споменици културе и археолошки предмети, за које се такође сматра да нису усамљени, већ тек појединачна открића на богатом грочанском терену.

И поред множине таквих локалитета из различитих периода широм општине Гроцка, од којих је најпознатије и највише обрађивано Археолошко налазиште „Бело брдо“ у Винчи, територија ове општине и даље спада у најмање истраживана градска подручја.

Археолошки материјал, до сада пронађен, налази се на чувању у Народном музеју и Музеју града Београда, а део се може погледати и у сталној поставци „Легат др Александра Костића“ у Гроцкој.

Грочанска територија, која се пружа дуж старог Дунавског и Римског пута, а потом Цариградског друма, и варош Гроцка из 16. века, која се у списима као Гардец помиње исте 878. године из које датира и први писани помен Сингидунума, очигледно и даље крије многе тајне које тек чекају да буду откривене.

ФОТО албум са галеријом слика може се погледати на ФБ страници Центра за културу Гроцка 

текст и фото: Зорица Атић, дипл. историчар уметности - кустос