Најбоља реклама за воће на београдским тезгама јесте да су плодови које меркате дошли из воћне Гроцке. Воћна Гроцка, или, како је још зову, „Мала Kалифорнија“, данас је синоним за сочне и слатке трешње, брескве, кајсије и јагоде, а некада је била позната по виноградарству и вину.

Винограде су овде садили још стари Римљани, будући да је овдашњи терен део чувеног Златног брда који се стапа са смедеревским виногорјем, а сваки грочански домаћин је од средњег века морао имати свој виноград, ако је претендовао да буде, одувек важно на овом месту: домаћин. Као потврду ових историјских збивања, стара варош крај Дунава на свом грбу баштини грозд, чини се, белог грожђа, окружен таласима реке Дунав и топлим зрацима сунца.

За посету органском винограду је потребан веома мали искорак, јер се Винарија Плавинци налази заиста нимало далеко, где год да сте. Kада се упутите ка Гроцкој из правца Београда, и пред вама заблиста једна од најлепших београдских панорама (и ви занесено помислите да сте видели море), ту се скреће лево и наставља у сусрет реци. Овај грочански крај се од давнина зове Плавинци – кажу, по некадашњим виноградима који су се плавили под сунчним и плавим небом, и по читав дан огледали у плавом Дунаву.

С Дунавом се истраживачки симпозијум поздравио на археолошком налазишту у Винчи, где је стручни тим у саставу: Смиљана Попов, новинар и истраживач београдских тајни, археолог Раде Милић, урбани истраживач, и Зорица Атић, историчар уметности и пасионирани хроничар Гроцке, употпунио своје редове са археологом Драганом Јанковићем Лепим, чувеним кустосом-едукатором.

У Плавинцима је стручни тим посетилаца жмиркао на моћну реку, виноград и широки хоризонт, удисао мирис лаванде, рузмарина и смиља, и пажљиво пробао 4 врсте вина које нуди Винарија Плавинци и домаћин Бранислав Анђелић. Градација укуса, боја и арома је ишла од розеа Рамонда, белог Ћилибара, јачег белог Селене (од тамјанике), да би се дегустација завршила црним Индигом.

Важно је нагласити да је у питању органско вино, справљено од отпорних сорти грожђа које се минимално третирају, и то традиционалним методама какве се овде примењују вековима. Органско узгајање је потпомогнуто и модерним сазнањима о врсти биља које се се сади око и унутар винограда, и моћној природној спрези врсте тла и корисних инсеката. Веровали или не, међу њима је и бубамара, а свој важан допринос дају и три мачке и два пса. Kоришћењем традиционалних метода и најновијих научних сазнања.

Посетиоци из области културе, школовани у оквирима хуманистичких наука, нису пропустили да примете љубазне домаћине, љупко уређен амбијент, неодољиве кућне љубимце, и читав декор који је загрљен божанственим видиком и погледом на виноград и реку.

А да није све једноставно и једнозначно, потврђује и прича нашег домаћина, који је свет економије употпунио отклоном у сусрет природи, реци и сунцу, и хобијима који лече душу модерног човека. Овај београдски урбани номад је, након светских меридијана, своје нове коренове пустио у Гроцкој крај Дунава. И како то бива, стварајући свој мали рај на парчету плодне земље благословене лепотом, постао је поносни Грочанин и локал-патриота.

*Органска винарија „Плавинци“ производи квалитетно вино са географским пореклом - без икаквих штетних додатака, без прскања, ђубрења и обраде тла. Грожђе од кога се праве вина Плавинци је серификовано као органско, као и вино, а у винарији се прате препоруке европског покрета за производњу природног вина.

ФОТО-албум може се погледати на ФБ страници Центра за културу Гроцка.

текст: Зорица Атић, историчар уметности - кустос