Легат др Костића поново је доступан јавности након више деценија заборава:

    У оквиру обновљене амбијенталне целине „Грочанска чаршија“ и простора библиотеке „Илија Гарашанин”, сусреле су се заоставштине двојице знаменитих људи – сећање на државника Илије Гарашанина, чијом је заслугом средином 19. века основана прва јавна грочанска библиотека, и збирка научника др Александра Костића, који је тридесетих година 20. века у Гроцкој открио богато археолошко налазиште у Дубочају и своје налазе оставио Гроцкој „као подстицај за даља истраживања“.

О сталној поставци Легата др Александра Костића ГО Гроцка, стара се Центар за културу Гроцка и кустос Зорица Атић, ауторка, која је бројним стручним и популарним текстовима, репортажама, документарним емисијама, страницама на Википедији итд, представила и приближила јавности изванредну личност и дело др Александра Костића, носиоца Легије части за допринос науци, али и његове супруге др Смиље Костић-Јоксић, педијатра, која је такође носилац Легије части, и то за примену чувене бе-се-же вакцине.  

Професор др Александар Ђ. Костић (1893–1983) био је свестрана личност чије је деловање оставило дубоког трага у области медицинских наука, али и у култури XX векa. Један је од првих професора и декан (1936-1939) Медицинског факултета у Београду - оснивач је Института за хистологију и ембриологију, који по њему носи име, а потом и Ветеринарског факултета (1936), као и фармацеутског одсека Медицинског факултета (1938). На Медицинском факултету, где је три пута за редом биран за декана, основао је и Терминолошки семинар и Фото-лабораторију. Уз богат научни и педагошки рад, аутор је бројних уџбеника и књига („Основи нормалне хистологије“, „Основи хистолошке технике”, „Медицински речник”, „Медицинска енциклопедија”, „Основи медицинске сексологије”, „Мој лекар” и др.).

Живот и рад др Костића био је посвећен добробити своје земље и обојен родољубљем: „Остајем и остаћу до краја живота на бранику основних националних права и вредности српског народа“, (А.Костић: Мисли и рефлексије).

Са школовања у Француској се 1914. године у Београд враћа као добровољац, како би уз свој народ учествовао у свим голготама I св. рата. Успомена на ове тешке године је дрвени сандук у коме је рукопис будућег „Медицинског речника“ пренет преко гудура Албаније. Сећања на преживљена страдања забележио је у збирци приповедака „Ведрине у олуји”.

Године 1921. млади Костић је у Француској бриљантно одбранио докторску дисертацију и доживео изузетне похвале француских научника. И поред позива да остане, враћа се у родни Београд како би основао Хистолошки институт. Француски председник је професора Костића 1940. године због доприноса науци одликовао Легијом части, а 1952. и његову супругу, педијатра проф. др Смиљу Костић-Јоксић.

Поред природних наука, професор Костић је имао и друга интересовања. У Дубочају у Гроцкој је приликом градње куће 1932. године открио археолошко налазиште, данас заштићени археолошки локалитет, и за наредне генерације прикупио и сачувао богат археолошки и палеонтолошки материјал. Од гимназијских дана се занимао за књижевност, музику, фотографију... Писао је приче, интересовао се и за еволуцију, и уз све наведено, израдио је велики број научних и документарних фотографија које су сведочанство времена.

Свој легат је 1978. године поклонио Градској општини Гроцка, који је потом изложен у Ранчићевој кући под тематским називом Завичајни музеј Гроцке (1982-2001). Његов син, познати српски композитор, писац и заљубљеник у кулинарство Војислав Воки Костић, заоставштину је допунио очевим личним предметима.

Већ 1982. године је археолошка и палеонтолошка поставка др Костића била употпуњена налазима мештана. Подстакнут њеним излагањем, Станимир Кнежевић из Врчина је допунио шкољкама и пужевима са локалитета Карагача у Врчину. Исте године, и Михаило Ђ. Панић из Гроцке вођен истом идејом обогаћује поставку налазима грнчарије, алатки и др. који припадају неолиту и каснијим периодима, а пронађени су на различитим локацијама у Гроцкој (обала Дунава, Агино брдо, Гавран, Дубочај...). Радослав Петровић, ученик средње школе, допуњује налазе посудом из доба неолита са локалитета у Бегаљици.

Међутим, 90-тих година 20. века, оронула Ранчићева кућа била је ван употребе и под кључем, и 2001. године је Легат из ње трајно повучен. Ранчићева кућа је иницијативом Вокија Костића санирана 2002/2003. године, али тадашња поставка легата у њу није враћена.

Године 2008. Ранчићева кућа је дата на коришћење установи Центар за културу Гроцка, чије седиште постаје и званично 2016. године. 

Легат др Александра Костића у Гроцкој

Заоставштину Александра Костића у Гроцкој је од 2014. године истраживала и за излагање прикупила Зорица Атић, историчарка уметности, чијом је иницијативом и залагањем, уз подршку Градске општине Гроцка, заоставштина др Александра Костића поново изложена и доступна јавности након више од две деценије.

Легат др Александра Костића, допуњен личном заоставштином из Летњиковца у Дубочају и предметима који су припадали његовој супрузи др Смиљи Костић Јоксић, смештен је у љупкој наменској галерији у Грочанској чаршији, која је формирана и опремљена у оквиру реконструкције заштићене амбијенталне целине, обновом и адаптацијом библиотеке „Илија Гарашанин“ у Гроцкој (Ул. Булевар ослобођења). 

Стална поставка је формирана у сарадњи са Музејом града Београда, као надлежном установом заштите, и Центром за урбани развој. Рад на поставци је 2018. године реализовао стручни тим: кустос и директор Центра за културу Гроцка Зорица Атић, кустоси Музеја града Београда, археолози Драгана Стојић и др Милош Спасић, и археолог Раде Милић из Центра за урбани развој. 

КЛИКНИ и закорачи:

Уколико поседујете ВР наочаре, виртуелну туру можете да доживите, осетите и крећете се кроз простор као да сте у реалном свету. Виртуелна тура је урађена уз помоћ Matterport Pro2 3D, последња генерација хардвера намењеног за снимање 3Д Виртуелних тура и који представља златни стандард када је у питању професионално снимање ентеријера. Реализована је у сарадњи са Центром за урбани развој и стручним тимом "Оcolo". 

1.   Виртуелни 3Д обилазак Легата др Александра Костића

https://my.matterport.com/show/?m=3oaYCSKSMXs

2. Виртелни 3Д обилазак Летњиковца др Александра Костића у Дубочају (Гроцка)

https://my.matterport.com/show/?m=pDSnRwzAK3b

Летњиковац у Дубочају је било омиљено место породице Костић, и амбијент у коме је професор Костић писао своја дела и дочекивао госте и пријатеље. Ту добру навику је наставио и његов син, Војислав Воки Костић, који је у Летњиковцу компоновао гурманлуке и писао своје најпознатије композиције, попут музику за филм „Ко то тамо пева“.

Центар за културу Гроцка 
Легат др Александра Костића   

Библиотека "Илија Гарашанин", Булевар ослобођења 11, 11 306 Гроцка

контакт: Ранчићева кућа 011 8501081, кустос Зорица Атић 064 6473750 
е-mail: centarzakulturugrocka@gmail.com

*Радно време: 

13-20 часова, понедељак, уторак; 

8-15 часова, среда, чет, петак; 

10-14 часова, прва и трећа субота у месецу

Паузе:

пре подне 10-10.30 часова

по подне 16-16.30 часова