Ранчићева кућа у Гроцкој бележи више од два века трајања и четири деценије културне намене, а сваком посетиоцу дарује незаборавну атмосферу свог ванвременског склада и спокоја.

Ова стара варошка кућа косовско-моравског стила, изграђена је с краја 18. или почетка 19. века, у мирном сокаку старе вароши, на узвишици с погледом на моћни Дунав. Име је добила по породици Ранчић којој је готово два века припадала. Грађена од материјала са поднебља без иједног ексера, широких стреха, са дрвеним доксатом и кровом од ћерамиде, драгоцен је примерак очуваног народног неимарства и варошког дома Србије.

Својим архитектонским, конструктивним и ликовним обележјима, као и квалитетом и обрадом материјала, представља једну од највреднијих кућа не само на подручју Гроцке, него и београдске околине уопште. Ранчићева кућа је отуд споменик културе од великог значаја за нашу земљу, под патронатом Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Ранчићева кућа је данас пример успешне ревитализације.

Сматра се да је настала почетком XIX века као дводелна косовска приземљуша са подужним тремом засебних, међусобно неповезаних просторија, а да је средином истог века претрпела промене којим је добила изглед грочанске варошке куће. Тада је, бочно уз њену ужу страну, дограђен део са доксатом и укопан подрум, у ширини дограђеног дела куће, са улазом испод доксата. У овом случају изостала је уобичајена директна веза дограђене собе са тремом, док је улаз из трема у постојећу собу затворен. Доксат је, као интегрални део трема у кућа овог типа, издвојен и формиран као засебан елемент. Кућа је грађена у бондручној конструкцији са испуном од чатме и покривена кровом од ћерамиде. Просторни план је четвороделан и организован преко оџаклије као средишње просторије директно повезане са тремом. Указујући, накнадно развијеном просторном структуром и димензијама, на један од начина формирања традиционалне куће Поморавља и источне Србије она настанком у чаршији одсликава дух и економски полет српског чаршијско-градског слоја у формирању.

Конзерваторско-рестаураторски радови су обављени осамдесетих година, а радови на рестаурацији и уређењу 2003–2004.

Од 2008. године је користи установа културе Центар за културу Гроцка, чије је седиште постала од 2015. године. Располаже јединственим галеријским простором унутар објекта, и негованом баштом која се активно користи као летња музичка сцена, радионичарски простор, али и галерија на отвореном (за форме у простору отпорне на атмосфералије).  Постоји могућност куповине брошура о Гроцкој, сувенира и разгледница Гроцке.

Ранчићева кућа је, сем по лепоти народног неимарства, позната и по некадашњем Завичајном музеју Гроцка професора др Александра Ђ. Костића (оснивача Института за хистологију и ембриологију) који је у Ранчићевој кући отворен 1982. године. Музеј општине Гроцка је поседовао и излагао завидну археолошку збирку, а радио је до средине 90-тих година прошлог века. 

Збирка и Легат др Александра Костића, употпуњени личним предметима цењеног научника, након више од две деценије заборава изложени су 2018. у наменској галерији у оквиру библиотеке "Илија Гарашанин" у Гроцкој.

О Ранчићевој кући са галеријом, као и сталној поставци Легата др Александра Костића, стара се Центар за културу Гроцка. Кустос је Зорица Атић, дипл. историчар уметности.

Упознајте се са Ранчићевом кућом:

1. Презентација Ранчићеве куће 
Завод за заштиту споменика културе града Београда:           

http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/grocka/ranciceva-kuca.html

2. Презентација Ранчићеве куће - споменици културе у Србији

http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=749

3. Кликни и закорачи, 3Д тура: 

Виртуелни обилазак Ранчићеве куће, пролеће 2020.

Виртуелни обилазак Ранчићеве куће, зима 2019/2020.

Виртуелна тура је урађена уз помоћ Matterport Pro2 3D, последње генерације хардвера намењеног за снимање 3Д Виртуелних тура, који представља златни стандард када је у питању професионално снимање ентеријера у сарадњи са "OCOLO digital" и Центром за урбани развој.