Нови онлајн-диван „Београд за почетнике” емитује се у уторак 30. марта из Легата др Александра Костића, о коме се стара Центар за културу општине Гроцка, а епизоду посвећује једном од најсвестранијих научника наше историје, првом у много чему - откривајући несвакидашњу судбину професора Костића, човека великог угледа и још већег знања, заборављеног српског генија, утемељивача медицинских наука у Србији и носиоца Легије части.

 

Јунак ове приче је парадигма свестраности: бриљантан научник, уметник, просветитељ, прави ренесансни човек. Професор др Александар Костић био је научник, хистолог, сексолог, један од оснивача Медицинског факултета у Београду и оснивач Хистолошког института који данас носи његово име, пионир медицинске фотографије и медицинског научног филма, истовремено заљубљеник у археологију, фотографију, књижевност, музику, али и патриота и родољуб.

 

Овај рођени Београђанин (1893-1983) живео је у срцу престонице, у Доситејевој 1, преко пута Народног позоришта. У Гроцкој, коју је неизмерно волео и у којој је имао летњиковац, од 2018. године постоји уређен професоров Легат са уникатним експонатима који излажу ретке артефакте и налазе, али и један живот, богато стваралаштво, неуморан истраживачко-просветитељски дух.

 

Kао добровољац у Првом светском рату, прешао је Албанију са војском не одвајајући се од медицинског речника који је писао у рововима. Биће то први српски медицински речник, касније преведен на осам језика, са 140.000 појмова, прави „камен темељац медицинских наука у Срба“. Kада је 1915. завладала епидемија пегавог тифуса Александар Kостић је, попут Роберта Kоха, сам себе заразио, како би прошао све фазе опаке болести. Наука му је била у крви.

 

И док га је Француска одликовала највишим државним орденом Легије части за заслуге у медицини (баш као и његову супругу, знаменитог педијатра Смиљу Kостић-Јоксић, за примену бе-се-же вакцине у Југославији), његова га је земља протерала из лабораторије и са факултета.

 

Два пута је избачен са Медицинског факултета чији је био оснивач, заједно са супругом Смиљом – први пут 1941. јер је одбио да потпише „Апел српском народу“ који позива српске интелектуалце на сарадњу са окупатором, и поново 1952. године. Означен као неподобан, остао је укаљан нечувеном историјском неправдом, због које је до краја живота живео са „непреболним болом у души“, како је говорио. Није доживео да се љага са његовог имена спере. Морално је рехабилитован тек 2001. године, неколико деценија након смрти, а личност и дело великог научника и хуманисте др Александра Kостића, јавност у Србији је у међувремену заборавила.

 

Упркос огромном прегалаштву и пионирским доприносима на многим пољима, данас нам је далеко познатији, такође свестран и знаменит, млађи члан породице Костић - његов син, прослављени композитор и гастроном Војисав Воки Kостић.

Зато серијалом онлајн-дивана „Београд за почетнике” подсећамо на знамените појединце и визионаре, захваљујући којима настаје и развија се модерно српско друштво. У новој епизоди одржава се баш у „кабинету чуда професора Kостића” - његовом Легату у Грочанској чаршији, завештаном општини Гроцка. Онлајн-уживо, моћи ћете да доживите драгоцене предмете који су достојни националних музеја, али и чујете живе и топле приче и анегдоте из његовог живота.

 

Гошћа дивана: Зорица Атић,

историчарка уметности, кустоскиња и идејни творац поставке Легата др Александра Kостића, директорка Центра за културу Гроцка

 

Домаћица дивана: Смиљана Попов,

ауторка и уредница научно-популарног серијала „Београд за почетнике”

 

 

Центар за културу Гроцка- you tube канал и фб страна

Организатори: Центар за културу Гроцка и „Београд за почетнике”

 

Техничка платформа: “ОCOLO” студио за дигиталне технологије

 

Подршка: Општина Гроцка