Заљубљеник у Гроцку и Дунав

У Ранчићевој кући је под ведрим небом и пред старим бунаром представљена збирка песама и прича „Ако те не дочекам“ Милорада Мише Живановића. Догађај је уприличен у оквиру манифестације „Дани европске баштине“, чију је тему „Уметност дељења“ публика оживела ове пријатне септембарске вечери, поделивши писану реч, ванвременски спокој баште споменика културе, драмску нарацију и ноте посвећене – Гроцкој на Дунаву.

Грочанин, Живановић је растао у једном од најстаријих варошких сокака који води ка реци. За реку је остао везан читавог живота, како каже песма „Прва љубав“. Испрва је ишао реци као радознало дете, касније као рибочувар, а потом и као писац, чије је дело умногоме посвећено Дунаву и лепој варошици покрај ње. Отуд поднаслов и поговор књиге из пера књижевног критичара Витомира Теофиловића, који песника познаје годинама, гласи „Песме лирске и приче аласке“.

„Река“, „Тише, зоро“, „Тајна“… неки су од наслова који су изазивали громогласне аплаузе. Песме и одломке из збирке казивао је Андреја Маричић, глумац Народног позоришта.

Вече је зачинио наступ оркестра „Луми“ – оца и сина – Милутина Лумија Ковачевића на хармоници и Стевана Ковачевића, гитара, који су извели песму „Стани, Дунаве“, чији је аутор Милорад Миша Живановић.