Самостална изложба „Симболи“ реномиране уметнице светског гласа, Љиљане Дрезге, представљена je у Ранчићевој кући, галерији Центра за културу општине Гроцка, и то баш идиличне вечери када је у Београду пао први снег.
Културни догађај привукао је многобројну публику из Гроцке и Београда. Присутне поштоваоце уметности и дела Љиљане Дрезге је срдачно поздравила у име Ранчићеве куће Зорица Атић, директорка установе, а потом је изложбу отворила чувена Јелена Тинска, најбоља и дугогодишња пријатељица уметнице. Овом приликом, било је речи и о тек објављеној књизи „Девојке из бољих кућа“, која прати њихово одрастање и живот...
Изложбена поставка слика „Симболи“ Љиљане Дрезге у галерији Ранчићеве куће је посебна посластица за љубитеље уметности и својеврсни ликовни „омаж древним архетиповима различитих култура које, свака на свој начин, својим системом знакова и вредности граде универзалну духовност“, како наводи књижевница Марицa Јосимчевић у ауторском тексту „Печати“ за монографију „Дрезга“.
Приликом догађаја, наступили су ученици ОМШ „Невена Поповић“ из Гроцке, са Одсека за српско традиционално певање у класи наставнице Ане Јовановић.
Љиљана Дрезга је рођена у Београду, одакле након завршених нижих разреда основне школе одлази у Латинску Америку са родитељима дипломатама. Средњу школу завршава у Сантијаго де Чиле, а потом у Хавани, Куба. Ликовно образовање стиче на Academia de Pitman de bellas artes, Буенос Ајрес, Аргентина. Враћа се у Београд где започиње каријеру и формира породицу. Деведесетих година одлази у Мадрид, где за неколико година боравка у Шпанији излаже у најбољим галеријама. Остварила је 50 самосталних изложби широм света (Италија, Сједињене Америчке Државе, Шпанија...), и учествовала је на преко 30 групних изложби. Члан је УЛУС-а од 1976. године. О радовима и стваралаштву Љиљане Дрезге писале су бројне истакнуте личности из света културе и уметности: проф. Драгослав Срејовић, Ђорђе Кадијевић, Зоран Маркуш, Борис Петковски, Стеван Станић, Javier Villan, проф. др Станислав Живковић, др Драшко Реџеп, Јелена Тинска, Момо Капор, Никола Кусовац... Слике јој се налазе у многим приватним колекцијама у земљи и свету. Тренутно живи и ради у Београду.
Ранчићева кућа у Гроцкој је аутентичан простор у коме је свака поставка непоновљиво другачија. Oбјекат је споменик културе од великог значаја за Србију и традиционални варошки дом Београда с почетка 19. века. Ова складна, скулпторално обликована лепотица народног градитељства бележи више од два века трајања и четири деценије културне намене, а сваком посетиоцу дарује незаборавну атмосферу свог ванвременског склада и спокоја. Варошка кућа, у којој „станује“ установа културе, располаже галеријским простором опремљеним витринама, идеалним за поставке ликовне и примењене уметности, али и негованом, пространом баштом која се користи као летња музичка сцена, радионичарски простор и галерија на отвореном.