Након окупљања у гостољубивој топлини Ранчићеве куће, српском варошком дому у коме „станује“ Центар за културу Гроцка и актуелна изложба „Путујуће шаре Србије“, домаћички тандем у саставу директорке установе Зорице Атић, историчарке уметности, и Смиљане Попов, ауторке и уреднице ТВ серијала „Београд за почетнике“, дочарао је публици лепоту поднебља, баштине и трајања.

Јер је Гроцка, уз живописне пејзаже с погледом на реку, једнако чувена и по знаменитим људима и културној баштини. Посетиоцима је овом приликом уприличено и дружење са ауторком изложбе „Путујуће шаре Србије“, др ум. Милицом Живадиновић која је провела заинтересовану публику кроз изложбу.

 

Након обиласка Ранчићеве куће, уз обиље историјских занимљивости, прича о културним добрима Гроцке, која је потпуно у духу велике европске манифестације која слави културно наслеђе и чува га од заборава – одмотала се у сусрет Легату др Александра Костића, Грочанској чаршији, споменику Илији Гарашанину – јединственом у Србији, скулптури Грочанке девојке која дочекује госте, Ресторану „Виногради“... и многим другим занимљивостима.

Нешто даље од Ранчићеве куће, пружа се Чаршија, део некадашњег Цариградског друма и срце грочанске вароши, чувена амбијентална целина од великог значаја за Србију. У рангу је Kосанчићевог венца и старог језгра Земуна, и има највише сачуваних старих српских кућа - заштићених споменика културе у читавом Београду.

Негујући културу сећања, крај бисте Илије Гарашанина и потом у Легату др Александра Костића променада је зачињена дирљивом причом о знаменитим Грочанима и Београђанима попут Илије Гарашанина, проф. др Александра Костића и проф. др Смиље Костић-Јоксић, који су својим деловањем омогућили напредак и развој Србије – и такође оставили неизбрисив траг у Гроцкој. Ресторан „Виногради“ је у старој Југославији био стециште уметничке елите и страних делегација, а својим панорамама привлачио је бројне посетиоце и излетнике, почев од југословенског председника Тита, и заслужио комплимент да има „поглед лепши него са Месеца“...