Центар за културу Гроцка и Центар за урбани развој, са којим установа културе у Гроцкој остварује дугогодишњу успешну сарадњу, интензивно раде на реализацији 3D модела тзв. Влајковићеве куће у Гроцкој, како би широј јавности представили и дочарали првобитни изглед, лепоту градње и значај овог вредног културног добра, које се тренутно налази у дерутном стању.

 

Влајковићева кућа у Гроцкој је почетком 19. века грађена за капетана Грочанске нахије Голуба Петровића, грочанског кнеза и оца Димитрија Голубовића, потоњег високог чиновника у престоничком начелству и државним службама.

 

Наиме, у Гроцкој је 1822. године било седиште нахије, којој је тада припадало 52 села и већи део територије Београда каквог данас познајемо... Године 1830., на положај кнеза у Гроцкој након Живка Михаиловића долази капетан Голуб Петровић, који је био Подунавски капетан за Окружије Београдско. У том чину и функцији је присуствовао и Сретењској Скупштини, и један је од потписника Сретенског Устава.

 

Његов син Димитрије Голубовић се родио у Гроцкој 1827. године, и вршио је бројне значајне државне функције, између осталог, са места секретара Kњажеве канцеларије је доведен на место начелника Београда. Кућа породице капетана Голуба петровића је назив Влајковићева кућа добила по потоњим власницима, који су је откупили од породице Петровић/Голубовић.

 

Током септембра месеца, стручни сарадници установе предвођени археологом Радетом Милићем, и директорком установе Зорицом Атић, историчарком уметности, прикупили су потребан материјал за израду виртуелне презентације. Последња теренска посета подразумевала је, поред обиласка Влајковићеве куће, и фото-узорковање детаља народног неимарства Гроцке на примеру очуваних кућа (Ранчићеве, Апостоловићеве, Нишлићеве).

*Подсетићемо: Влајковића кућа налази се у Гроцкој, у непосредној близини заштићене амбијенталне целине Грочанска чаршија, и припада драгоценом ансамблу старих варошких кућа града Београда и Србије с почетка 19. века. Због укупних вредности Влајковићева кућа је утврђена за културно добро, споменик културе - Решењем Завода бр. 605/1 од 30. 6. 1966.

Састоји се од шест просторија, трема, доксата, и подрума испод једног дела зграде. Својим основним архитектонским обележјима припада групи грочанских варошких кућа које одражавају живот и потребе грочанског трговачког и занатског сталежа. Својим архитектонским и етнографским вредностима, ове куће представљају највећи домет грађевинске, стамбене и ликовне културе у народној архитектури. Објекат је због вишедеценијске небриге тренутно у потпуно девастираном стању. Пројекат реконструкције и адаптације куће је спреман, урађен је од стране надлежног Завода за заштиту споменика културе града Београда.