Године 1973. приликом радова на реконструкцији и адаптације тада полурушевне Ранчићеве куће, односно приликом земљаних радова у њеној башти, појавиле су се и оправдане сумње да се ради о вишеслојном археолошком локалитету.
А пошто су стручне службе већ биле на лицу места, отворена је археолошка сонда у дворишту димензија 3 са 3 метра, а формирана истраживачка јама је касније искоришћена за изградњу неопходних водоводних инсталација објекта.

Редом, као на торти, археолошки слојеви су показали свој садржај, а били су то редом: артефакти из 19. и 20. века, турска керамика из периода 16-18. века, па онда претежно неглеђосана керамика 15. века, да би се поред разноврсних предмета свакодневне намене археолошко изненађење наставило са фрагментом винчанске фигурине и најдубљим слојем из раног неолита – старчевачком културом!
Од пронађеног материјала из неолита откривени су остаци здела и посуда, а налази имају блиске аналогије са налазима из Дубочаја.
Археолог Марко Поповић који је учествовао у истраживању и прецизно записао налазе, наводи да су ови артефакти из баште Ранчићеве куће, поред значајног слоја старчевачке културе, управо доказни материјал за праћење континуитета у развоју насеља Гроцка од почетка 15. века до данас.
Археолошки студијски материјал се налази у депоу Музеја града Београда, а биће изложен након завршетка Археолошке радионице којом руководе кустоси Музеја града Београда.