Богата збирка београдског научника и једног од оснивача Медицинског, Ветеринарског и Фармацеутског факултета која обухвата палеонтолошке налазе и археолошки период од неолитске старчевачке културе до новог века, изложена је у Грочанској чаршији, у љупкој наменској галерији у холу Библиотеке „Илија Гарашанин“ у Гроцкој. Случајно или намерно, у Библиотеци „Илија Гарашанин” у Гроцкој, спојиле су се заоставштине двојице знаменитих људи: државника и најзнаменитијег Грочанина – Илије Гарашанина, чијом је заслугом средином 19. века основана прва јавна грочанска библиотека, и научника др Александра Костића, који је средином 20. века у Гроцкој открио богато археолошко налазиште. Залагањем општине Гроцка и Центра за културу, и стручном подршком Музеја града Београда, драгоцени Легат професора Костића, који је овај научник поклонио општини Гроцка, након више од две деценије заборава поново је јавно изложен 2018. године. Како би се то спровело у дело, оронула Библиотека је у потпуности обновљена 2017. године, након безмало четири деценије, у оквиру обнове Грочанске чаршије 2016/2017., да би је потом Библиотека града Београда опремила потпуно новим мобилијаром. Тиме је Гроцка добила свој музеј, са изложеном сталном поставком "Легат др Александра Костића", као и уређену Библиотеку "Илија Гарашанин" – просторе културе по мери садашњих и будућих корисника, какви доликују савременим музеолошким и библиотечким стандардима. Коначно је испуњена и жеља професора Костића - који је своју изванредну збирку налаза и личне предмете завештао Грочанима, као успомену, пример другим колекционарима и подстицај науци за даља истраживања. *Професор др Александар Костић (1893–1983) био је један од оснивача, првих професора и декан (1936–1939) Медицинског факултета у Београду – оснивач Института за хистологију и ембриологију, оснивач Ветеринарског (1938) и Фармацеутског факултета (1939), и аутор бројних уџбеника. Као гимназијалац похађао је Српску музичку школу где му је предавао Стеван Мокрањац, сањарио је о каријери пијанисте, писао поезију, компоновао химне, успаванке и хорске композиције. Али, 1912. се определио за медицину. Са школовања у Француској се 1914. године вратио као добровољац у своју земљу и учествовао је у свим голготама Првог светског рата преко Брегалнице, албанских гудура, Крфа, Солуна и Кајмакчалана. Сећање на тешке дане и страдања забележио је у двадесет шест приповедака „Ведрине у олуји”. После ослобођења наставио је студије у Француској, 1921. је у Француској одбранио докторску тезу и на позив новоотвореног факултета у Београду дошао је и основао Хистолошки институт, што је уједно почетак развоја медицинских наука у Београду. Написао је први уџбеник „Основи хистолошке технике”, затим чувени „Медицински речник”, „Медицинску енциклопедију”, „Медицинску сексологију”, „Мој лекар”... Француски председник је професора Костића 1940. године одликовао Легијом части због доприноса науци, а данашњи Институт за хистологију и ембриологију у Београду носи име „Александар Ђ. Костић”.

ФОТО галерија може се погледати у албуму на ФБ страни Центра за културу Гроцка