Раскошни бехар и трешњин цвет у Гроцкој, престоници српског трешњарства, „малој Калифорнији“ како је још зову, евоцира успомену на почетке савременог воћарства у Србији.

Трешњин цвет је предмет обожавања многих народа и култура, међу којима предњаче Кина и Јапан, за које је он симбол нежности и чистоте, пролећа и младости, али и пролазности, која велича тренутак садашњи.

Модерно српско воћарство почиње 20. веком и др Јованом Ј. Јовановићем, чувеним гинекологом, бечким ђаком. Био је један од пионира савремене гинеколошко-акушерске службе у Србији, оснивач београдске Школе за бабице и дворски лекар краљице Драге.  

На слици: ДР ЈОВАН Ј. ЈОВАНОВИЋ, оснивач београдске „Школе за бабице“ и зачетник модерног воћарства Србије 

Велики број учених људи Србије одлазио је на школовање у европске престонице (Беч, Праг, Париз...), где су долази у додир са знањима и новинама које нису била у директној вези са њиховим стручним опредељењем, а која су примењивали по повратку у своју земљу. Међу њима је био и др Јован Јовановић, претеча српског воћарства - коју је отпочео робном и конзумном производњом у грочанском крају, захваљујући коме Гроцка и до данас представља центар и престоницу робног воћарства у читавој Србији. 

Године 1906. јавној лицитацији у Гроцкој купује 80 хектара земље и сади плантаже трешње. Он на овом од давнина плодном и винородном тлу у периоду до 1908. године подиже засаде трешње са око 7.000 садница, које су по квалитету, крупноћи и родности биле најбоље у Србији. То је био изузетан подухват, јер се у Гроцкој пре њега трешња није гајила за продају, а на овај начин, и на овом пространству нигде - а такву и толику плантажу под трешњом ни до дана данашњег нико није подигао не само у Србији, већ ни на целом Балкану. До тада је овај крај сем по виноградарству, био искључиво познат по сточарству и ратарству. 

Најприсутнија је била француска сорта „лионска рана“ али и друге, „гермердорфска“ и „хеделфингенска“. Била су то тешка имена, па су убрзо добиле надимке „докторка“, „керминка“ и „'ерц“ (херц), потоње две због боје сока и облика плода.

Али, ту докторској причи није крај.

Грочане је задужио и тиме што 1909. оснива Среско породилиште у Гроцкој.

У народу је отуд остао познат као „женски доктор“, а његова трешња, француска сорта „лионска рана“, по њему је добила име - докторка.

Протекли век је потврдио да је др Јован Јовановић дао темеље грочанском и српском трешњарству, и потоњем надимку овог плодног воћарског краја који „скромно“ гласи – „мала Kалифорнија“ и „воћна Гроцка”.  И дан-данас трешња „докторка“ у Гроцкој још како постоји и рађа, док су грочанске трешње препознатљив бренд Београда и Србије, тражен на свим странама света.

Биографија др Јована  Ј. Јовановића:

Др Јовановић (1870-1923)  био је један од оснивача и пионира савремене гинеколошко–акушерске службе у Србији. Рођен је 1870. године у Београду, у породици Јелисавете и Јеврема Јовановића, велетрговца дуваном, пореклом из Урошевца. Када је имао три године умрла му је мајка, а њега је, са сестром, отац послао у Вршац, где је завршио основну школу. Године 1879, када му је умро и отац, уписао је први разред „Српске православне велике гимназије“ у Новом Саду, где је 1887. матурирао и потом се уписао на студије медицине у Бечу. По завршетку студија 1893. специјализовао је гинекологију и акушерство код чувеног бечког професора Шауте (Schauta) па је као специјалиста 1895. дошао у Београд. Убрзо је био постављен за шефа Гинеколошко-акушерског (ГА) одељења Опште државне болнице ОДБ.

Десна рука и одани помоћник др Јовановићу у раду на одељењу била је Пољакиња др Ева Хаљецка, која му је помагала и у Бабичкој школи, основаној његовим залагањем 1899. године (Школа за бабице). Такође је његовим залагањем 1902. године била изграђена и почела са радом „Женска болница краљице Драге“ на Врачару, у коју су били пресељени ГА одељење и Школа за бабице.

Он је 1904. године био један од иницијатора одржавања Првог конгреса српских лекара и природњака у Београду, на коме је поднео свој реферат „Првих пет година рада у Београдској школи за бабице 1899–1904“. Те године је, такође његовом иницијативом, било основано добротворно, добровољно удружење „Српска мајка“, а његовим залагањем и подршком др Драге Љочић и Саре Карамарковић основан је фонд којим је изграђена зграда тог Удружења. Када је 1919. године то удружење обновило рад, отворило је први Диспанзер за мајку и дете у Србији. Године 1909. оснива Среско породилиште у Гроцкој.

Године 1910. др Јовановић је пензионисан у својој 40. години живота, када наставља да ради као приватни лекар у Београду. После Првог светског рата, поново бива постављен за шефа ГА одељења ОДБ и управника Школе за бабице. Током година 1922–1923. др Јовановић је подигао зграду за свој велики приватни санаторијум, у којој је био и његов стан. Данас је та зграда хотел „Ексцелзиор“ (почео са радом 1924. године).

Умро је 1923. године у Београду, а у некрологу објављеном у Српском архиву (св. VII i IX) каже се да је пратња према Новом гробљу била једна од најимпозантнијих у то време.

И да закључимо:

Успомену на личност и дело др Јована Јовановића у читавој Србији, за сада, чувају једна мала улица у Гроцкој и грочанско-француска трешња, која у нашој земљи носи популарно име „докторка“.

ФОТО галерија може се погледати у албуму на ФБ страни Центра за културу Гроцка

Несвакидашња прича о овом знаменитом лекару и успешном воћару може се прочитати, сем на сајту Центра за културу Гроцка, и у електронском издању дневног листа „Политика“: Бехар у престоници српског трешњарства

Материјал је коришћен и за израду стране на Википедији посвећене др Јовану Ј. Јовановићу: Јован Јовановић (лекар), Из Википедије, слободне енциклопедије

текст: Зорица Атић, дипл. историчар уметности - кустос