Домаћи туристи су већ почели да путују по Србији, а како лето буде освајало, биће их све више, верују туристички радници. Нарочито су привлачна излетишта близу великих градова. Рецимо Гроцка, надомак Београда.

Поглед на Дунав и три аде од којих је најпознатија Грочанска са огромним туристичким могућностима, један је од најлепших призора у земљи. У дунавском приобаљу - непрегледни воћњаци и виногради.

"Ми смо зелена плућа Београда и воћна Гроцка и ми већ осећамо увелико тај излетнички талас јер све ово време људи у потрази за сунцем, за зеленилом, за плаветнилом неба долазе у Гроцку", каже Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка.

На врху Агиног брда је ресторан Виногради. Некада је био протоколарни објекат, а хроничари су прецизни, кажу, Тито је овде боравио чак 17 пута.

" Еминенти гости ресторана некада су били Софија Лорен, комплетна мисија Аполо 9 на челу са Нилом Армстронгом. Својевремнео је председник Јосип Броз често долазио са многим државницима, политичарима и та се традиција наставља и данас", прича Братислав Симић из ресторана "Виногради".

Грочанску чаршију је због аутентичности и кућа старих и до 250 година град ставио под заштиту иако је дуга свега 400 метара. Под заштитом је и Ранчићева кућа изграђена у моравском стилу и са косовским елементима. Такав тип градње карактеришу трем и доксат. У дворишту куће лети се организују културне манифестације.

Коњички клуб "Урбан каубој", негује вестерн јахање. Свих 15 коња "дошло је преко баре". Специјалним карго авионима до Швајцарске а онда приколицама до Гроцке. Почетници јашу у пагодима, а они искуснији атарским путевима кроз шуму.

"Јашем пастува који се зове Голден бој он је квотер хорс расе и прошле године је проглашен за најлепшег пастува у Србији. Са овим нашим дивним коњима смо снимали много филмова и серија, као што су ‘Чизмаши‘, ‘Сенке над Балканом‘, ‘Мој рођак са села‘", испричала је Ана Петровић, из "Урбан каубоја".

Због филмског искуства коњи у овој ергели стрпљиво су позирали и нама.

У близини Гроцке је неолитско налазиште Винча. Бисер светске археологије. Наш домаћин каже да је то била развијена цивилизација, данас бисмо рекли, са високом еколошком свешћу, и да би њихове куће сада без проблема добиле еколошки пасош. И још је разлога због којих нам се чини да потцењујемо цивилизацијске домете живота људи неолита.

"Они кроз цео неолит живе без икаквих сукоба и ратова тако да су они тада изградили један свет у којем није било ни ратова ни било какве доминације, ни оне мушко женске и то је можда једино време суштинске равноправности међу половима", наводи Драган Јанковић, кустос Археолошког налазишта Винча-Бело брдо.

У каналу који окружије читаву унутрашњост музеја налазе се парчићи печене керамике. Ово је један од ретких музеја у свету у којем можете у руку узети експонат стар седам и по хиљада година.

Међу експонатима посебно место заузимају фигурине "велике мајке" које карактеришу велике очи и раширене руке као симболи мајчинске будности и брижности.

Погледајмо:

СНИМАК  промотивног прилога  из Гроцке "Мој је одмор, моја Србија", емитован у Дневнику РТС-1

Aутор: Јасмина Ракочевић

Фото: Зорица Атић, историчарка уметности.